Kolonija Biseri Srbije u Hilandaru

Hilandar je za Srbe više od lavre, crkvenog spomenika i podsećanja na slavne dane. Hilandar je sveto mesto na vertikali istorije. Hilandar nije samo duhovni prostor u koji se Srbi sa nadom upućuju znajući da se tamo vekovima moli za spas čoveka i Srbije; nije samo fizički prostor u obliku srca posvećen Bogorodici, u čijem je središtu
dragulj, Saborna crkva i u njoj Bogorodica Trojeručica.

Prot Svete Gore, Hilandarac, Otac Stefan sa slikarima.

Hilandar je za Srbe svetlost u večnom mraku, krepost i snaga, i stoji ispred svega i iza svega,mesto koje je najbliže Bogu. Uza sav svoj duhovni i fizički rad, molitve i bdenja, hilandarski monasi su ugostili od 1. do 10. septembra 2003. godine neke od najboljih naših slikara. Deset učesnika kolonije "Biseri Srbije" beležilo je
neobičan život u Hilandaru. Darom i marom pokazali su izuzetno poštovanje za sveto mesto.

Jeromonah Metodije poželeo je slikarima dobrodošlicu.

Aleksandar Luković, najstariji učesnik, ovekovečio je
bunar sv. Save i kaluđera koji udaranjem u klepalo poziva na bogosluženje. Branko Miljuš, svestan duhovne krize našeg vremena, okrenu se hrišćanstvu. Centralna tema Bogojavljenja i drugih slika koje sada radi je krst. Slavoljub Čvorović na više slika, bojama i oblicima, koje daju toplinu i smernost mesta i ljudi poziva na molitvu. Vladimir Janković uvek posvećen pejzažu, preneo je bašte oko manstirskih zidina i dvorište Hilandara. Snaga,
oporost i asketizam njegove palete u skladu su sa karakterom onoga što vidi, čvrstinom i rešenošću božijih ljudi. Milan Miletić je bio zaokupljen zidom crkve kralja Milutina, mrtvom prirodom na kojoj su bitni ikonografski elementi hrišćanstva: od Evine jabuke, hleba i vina Evharistije do grožđa, predokusa novog života.
Ratko Lalić je prikazao jedno od čuda Hilandara - lozu sv. Simeona, koja postoji koliko i Hilandar, donoseći život. Stanko Zečević je naslikao običnog čoveka iz naroda, grubog lica i ruku, skromnog i zadivljenog u susretu sa svetinjom, hodočasnika posvećenog u tajnu hleba i vina. Javor Rašajski, je u duhu svojih crtački virtuozno rešenih slika, na većem formatu zabeležio manastirski život. Najmlađi učesnik kolonije, Vasa Dolovački, donosi poetički prizor: malu crkvu sv. velikomučenika Trivuna, skrajnutu van zidina.

Poklonjenjem Hilandaru, slikari su mu na dar prineli najdragoceniji dar sebe, slike koje ljubavlju, posvećenjem
i poštovanjem utiru puteve ka ovoj svetinji.