VIZUELNI I DUHOVNI POHOD HILANDARU

Ima dosta valjanih razloga koji pravdaju delovanje
likovnog susreta u Hilandaru. Bogatom istorijom,
osobenim vrednostima koje poseduje, on je oduvek pobuđivao znatiželju pojedinaca. Bio je meta osvajača
koji su ga pljačkali i pustošili. Pohodile su ga velmože, kraljevi i carevi ali i druge znane i neznane ličnosti, ljudi uzvišena duha koji su u njemu tražili i nalazili mir, neku vrstu spokojstva.
Imućni su ga darivali neprocenjivim dobrima.
Posećivali su ga putopisci. Njime su se nadahnjivali pesnici koji su mu ispevali najlepše stihove.

Učesnici treće likovne kolonije.

I ako je Hilandar bio paljen, rušen i obnavljan čime mu se lik često menjao, do danas je očuvao neodoljivu
privlačnost i deo izvorne lepote. Pored svih nedaća
koje su ga snalazile (čak do novijeg datuma) za mnoge stvaraoce je ostao izazovan. Značajem i izglednošću
budio je njihovu pažnju, raspirivao im maštu. Možda zato što ga rečju i oblikom nije lako predstaviti. U duhovnoj konstanti ostaje nedohvatan pa je razumljivo što između njega i umetnika koji nastoje da ga opišu ili naslikaju
teško dolazi do potpunog spoja, poput onog, skoro kosmičkog koji je El Greko učinio spram Toleda ili Njegoš spram Lovćena.
Odmah po nastanku, u odnosu na pisanu reč, njegov se izgled počeo pojavljivati u likovnim predstavama. Najpre
na gravirama poznatih ali i brojnih anonimnih majstora. Nešto kasnije, svoje mesto nalazi na platnima uglednih slikara.
Hilandar je odavno bio i ostao inspiracija likovnih
umetnika. Mnogi su nastojali da ga oživotvore i svojom vokacijom prenesu u tkivo pikturalnih senzacija.
Zahvaljujući idejnom tvorcu kolonije o kojoj je reč, prostor znamenitog manastira je od nedavno postao stecište
prvih organizovanih poseta slikara. Ovaj saziv je okupio potvrđene, mahom osvedočene stvaraoce. Neki od njih
su već upisani u istoriju srpskog slikarstva.

Krst Cara Dušana i umetnici.

U radovima nastalim tokom potonjeg susreta (2004), isčitavaju se različiti problemski pristupi. Umetnici su
nalazili podstrek u znanoj vizuri Hilandara razvučenoj u širok panoramski sklad, preko oronulih građevina, narušenih ili napuštenih, sa stanovišta slikarske
osetljivosti neodoljivih do pojedinih detalja, „skrajnutih“
od običnog posmatrača, gotovo neprimetnih, oku
umetnika nezaobilaznih. Dabome, ima i onih radova čije
je promišljanje zasnovano na drugačijem odnosu prema datom motivu. On je određen slobodnim kazivanjem
neki put modifikovanim do jedva prepoznatljivih naznaka slikanog objekta čime se potire izazov da delo poistovete sa realnom predstavom.
Ovom prigodom skup umetnika su činili pripadnici različitih generacija. S toga je primetan zbir raznolikih stilskih opredelenja te i osobenih poetičkih iskaza koje pojedini stvaraoci neguju.

U želji da ga živopišu, da mu „ožive“ izgled i duh, da ga svojom vizijom vernije približe našoj spoznaji, namera je pokrovitelja da likovne umetnike opet upućuje Hilandaru i podstiče ih na nova pregnuća. Oni će ga nadalje
pretvarati u magični sklad oblika, svetlosti i boje. Smišljenom porukom, poput ove, utemeljene u svesnom okretanju korenima i tradiciji, njihova dela će nam osvežavati pamćenje o posebnosti, uzvišenom postanju i trajanju Hilandara, napokon, o svojevrsnom poimanju njegove datosti. Time će bogatiti srpsku kulturnu baštinu, njeno neporecivo pravoslavno nasleđe.